Treneri i uprava kluba od osnivanja do 1998
Od kada je poceo da se igra fudbal u Molu, postavljalo se pitanje ko i kako da obucava igrace tajnama nove igre. Ovo pitanje je ostalo kao takvo za sva vremena, jer je uvek trebalo i nove i stare igrace poducavati novim metodama, taktici, igri. Prvi koji je zabelezen da je u Molu krajem dvadesetih godina obavljao tu u fudbalu, kao i u drugim sportovima, nezahvalnu duznost bio je Kosta Mackaski, tad i igrac istog kluba. Tu praksu da najiskusniji ili najbolji fudbaler bude istovremeno i trener nastavio je i cuveni golman Bozic Nesa u drugoj polovini tridesetih godina prosloga veka, sve do svoje pogibije na samom kraju rata.
Od zavrsetka Drugog svetskog rata pa sve do danas posao trenera nisu vise obavljali aktivni igraci. To su radili amaterski, najcesce bivsi fudbaleri, ili su pak angazovani profesionalni, kvalifikovani treneri. U periodu od preko 50 godina, kroz molski fudbalski klub je proslo mnogo trenera, koji su ostavili primetnog ili manje primetnog traga. Bili su to:
- Grujickov Jovan i Civric Krsta od oslobodjenja do 1948. godine
- Becic Mladen, prvi profesionalni trener, radio do 1949. godine
- Curcic Zara - Zmara, trener amater koga su fudbaleri zvali "Spic", radio je u periodu od 1949. do 1961. kad god se ukazala potreba
- Stepancev Miodrag - Gasa, Matic Vladimir - Biba i Olah Djurka su radili od 1951. do 1960 godine. Sva trojica su imala polozen trenerski ispit.
- Curcic Bosko, trener amater radio 1961. i 1962. godine
- Matic Vladimir - Biba ponovo na celu tima od 1963 - 1965. godine
- Kos Vilmos - Vilika radio u klubu od 1965. do 1967. godine
- Andjelkovic Milivoj, profesionalni trener, bivsi reprezentativac Jugoslavije radio jednu sezonu 1967/68. Uneo u klub savremenu koncepciju treniranja.
- Simendic Milos, trener amater radio u sezoni 1969/70
- Romic Ljubomir, nastavnik fiskulture sa polozenim trenerskim ispitom, radio od 1971 - 1973. godine
- Radonic Slavko, takodje sa polozenim trenerskim ispitom. Radio je u vise navrata: u periodu 1973-1975; zatim 1976 - 1978; i u sezonama 1985/86; 1989/90. i zajedno sa Kresoje Djurdjem u sezoni 1995/96. godine.
- Simonovic Bozidar, trener amater radio u sezoni 1975/76.
- Kocis Zoltan radio kao trener amater od 1979. do 1981. godine.
- Radonic Ljubomir kao trener amater radio je, kao i njegov brat Slavko, u vise navrata, prvo u periodu 1981 - 1983, a posle jednu sezonu 1988/89. godine.
- Pamer Istvan, nastavnik fiskulture sa polozenim trenerskim ispitom radio je od 1983. do 1985. godine
- Sekulovic i Kranjac treniraju ekipu u sezoni 1986/87. godine.
- Dzolic Joza u sezoni 1987/88. godine.
- Ninic Djura i Vilagos Tibor vode ekipu u sezoni 1990/91. godine
- Smukic Nikola je trener u dve sezone za 1991/92. i 1996/97. godinu.
- Popov i Topali rade samo jednu sezonu 1992/93. , a
- Parabucski Slavko je radio dve sezone 1993/94 i 1994/95. godine i uveo je ekipu u Vojvodjansku ligu, ostvarivsi tako san mnogih generacija molskih poklonika najvaznije sporedne stvari na svetu.
Za razvoj fudbala u nasem mestu, u ovom zaista dugom periodu od preko 80 godina, mnoge zasluge imaju uprave i predsednici koji su im bili na celu. Period o kome je rec je zaista dug pa ima i mnogo predsednika. Prvi je bio Horvat Lajos (1914-1919), a zatim su bili: Svarc Ignac (1920 - 1922), Varga Istvan (1922 - 1924), Radonic Novak (1927 - 1929). Popovic Kamenko (1929 - 1932), Svarc Janos (1932 - 1936), Slezinger Samuka (1936 - 1939), Kemenj dr. Franja (1939 - 1941), Kis dr. Sandor (1941 - 1944), Nikolic Pavle (1945 - 1947), Mackaski Mileta (1947 - 1951), Vastag Ferenc ( 1951 - 1954), Dragin Vojin ( 1954 - 1958), Todorcev Sava (1959 - 1961) i (1969 - 1973), Curcic Bosko (1961 - 1962), Maric dr. Radomir (1962 - 1969), Mackaski Mile (1973 - 1975), Kozma dr. Lajos (1975 - 1976), Vilagos Florijan ( 1976 - 1980), Kispal Mihalj (1980 - 1982). U narednom periodu od deset godina predsednici su bili: Curcic Sava, Berec Karolj, Colic Ante, Morovic Vasa, Matic Zara i Mackaski Mile.
Pored predsednika ogroman doprinos u radu kluba dali su i sekretari: Mackaski Bogoljub (1927 - 1934), Pejcic Ivan - Baca (1935 - 1939), Sentomaski Gavra (1945 - 1957), Todorcev Sava (1957 - 1959), Dragin Vojin (1962 - 1969), Vuletic Djura (1969 - 1974), Simendic Milos (1974 - 1975), Basic Marko (1975 - 1977), Kocis Zoltan (1077 - 1979), Sevic Zarko (1980 - 1981), Konjevic Jovica (1981 - 1982) i Sevic Bosko (1983 - 1985). Poslednjih desetak godina, administrativne poslove u klubu je obavljao Vlajkovic Aleksandar - Baca, bilo kao izabrani sekretar ili clan uprave.
Clanovi uprave su takodje, neko vise, neko manje, doprinosili da klub uspesno radi. Medju one koji su najvise doprineli klubu spadaju: Pajic Rada - Uca, Bozic Aca, Beretka Agoston, Marodic Blagoje, Bozoki Janos, Rajic Djura, Jaksic Mirko, Matic Jovan - Cakra, Civric Krsta, Curcic Zarko - Zmara, Grujickov Jovan, Nadj - Begre Jozef, Sarnjaji Istvan, Vlasic Peter, Jaksic Milorad, Vlajkovic Aleksandar, Bogaromi Ferenc, Bucko Andras, Secenji Balind, Milicev Vitomir, Milicev Vladimir, Savic Sava.
Uslovi za rad kluba nisu uvek bili najbolji. Na samom pocetku igraliste je bilo na Vasaristu, a onda je moralo da se seli. Mesto za novo igraliste je izabrano na sadasnjoj lokaciji, gde je te davne 1926. godine bio zapusteni vocnjak. Vadjenje vocaka i raskrcivanje terena izvrsili su Rada Pejic - Uca i Mirko Coric - Suvaka. Nakon rasciscavanja teren je morao da se naspe jer je bio veoma podvodan. Zemlju su dobrovoljnim akcijama mestani dovlacili seljackim kolima. Zasejana je trava, a razmeravanje i obelezavanje terena izvrsili su Grujickov Jovan, Igracev Milan - Tanculas i Bozic Nenad - Nesa. Trava u to vreme nije kosena vec je izdavana u zakup cobanima za napasanje ovaca, radi "sisanja" trave, djubrenja i nabijanja terena. Teren je, iako u pocetku odlican, vremenom propao.
Uprava kluba na celu sa predsednikom dr. Radomirom Maricem, odlucila je 1966. godine, posle 40 godina eksploatacije, da izvrsi kompletnu rekonstrukciju terena. Teren je prvo uzoran, masinski nasut, nivelisan i posle toga busenovan (za pokrivanje terena utroseno je oko 10.000 m2 visokokvalitetnih dogogodisnjih busenova trave). Iza toga je teren valjan, trava prihranjivana, redovno zalivana i masinski kosena. Kada je nakon godinu dana teren bio spreman za igru bio je jedan od najboljih u Vojvodini. Pored toga, na zapadnoj strani izgradjene su tribine, postavljene na zeleznim sipkama, a oko celog terena je postavljena zicana ograda. Osim toga izgradjene su i betonske staze, pristupni putevi, i sistem za polivanje trave. Dogradjena je i svlacionica sa dva kupatila, izbusen bunar i ugradjen hidrofor.
